Apoteka Sombor

Traži
Go to content

Main menu

Ateroskleroza

Savetovanja > Aktuelne teme

  Pripremila
Mr ph spec Danica Basaric


Iako se o aterosklerozi puno zna, njene posledice – koronarna srcana bolest, infarkt  miokarda i cerebrovaskularne bolesti –  kod nas još uvijek predstavljaju vodeci uzrok smrtnosti. Zato nije na odmet nesto ponoviti ili dodati koju rec o ovom ozbiljnom problemu.

Ateroskleroza – degenerativni ili upalni proces


U mnogim knjigama se ateroskleroza opisuje kao degenerativno oboljenje kod koga dolazi do nagomilavanja masnih naslaga na zidovima arterija. Danas se zna da je ovaj komplokovani proces upalne
prirode, odnosno ”odgovor” krvnih sudova na povisene vrednosti masnoca u krvi. Sem stvaranja ateromatoznog plaka (masne naslage), dolazi istovremeno do  zadebljanja misicnog sloja arterijskog zida sto jos vise suzava arterije, a istovremeno se na te naslage lepe i krvne plocice pa dolazi do zgrusavanja krvi, sto ima za posledicu potpuno zacepljenje arterije i potpuno zaustavljanje dovoda krvi i kiseonika u odgovarajuci organ.

Stabilni (trvdi) i nestabilni (meki) plak


Ateromatozni plak se sastoji od lipidnog bazena koji je ispunjem masnim cesticama i  pokriven tz. fibroznom kapom. Plak koji ima manji lipidni basen a deblju fibroznu kapu, bez obzira sto uzrokuje vece suzenje arterije, naziva se stabilni ili tvrdi plak. Plak sa vecim lipidnim bazenom i tanjom fibroznom kapom, iako izaziva manje suzenje krvnog suda, je nestabilni ili meki plak koji je cesto sklon pucanju.  Ateroskleroza je podmukla bolest, ne samo zato sto se relativno kasno otkriva, nego sto je dokazano da cesce pucaju manji, nestabilni plakovi, koji se teze otkrivaju. Savremena medicina je upravo paznju usmerila na otkrivanje ovih opasnih nestabilnih plakova, kako bi se sprecile komplikacije nastale njihovim pucanjem.

Kada pocinje proces ateroskleroze

   
Malo se zna da proces ateroskleroze pocinje vrlo rano, vec u drugoj deceniji zivota. Medjutim, tada se ovaj proces siri u krvnom sudu put napolje, tako da ne ugrozava prohodnost krvnog suda, te se ova prva faza ateroskleroze ne moze lako otkriti.  Kako proces napreduje, sve se vise suzavaju krvni sudovi, a bolest se otkriva uglavnom tek kada  je prohodnost krvnih sudova manja od 25% njihovog poprecnog preseka. Formiranje ateromatoznog plaka traje godinama.


Faktori rizika


Faktori rizika za nastanak ateroskleroze su: pusenje cigareta, povisen krvni pritisak, povecan LDL (losi) a nizak HDL (dobri) holesterol, secerna bolest. Starenjem se, naravno, uz sadejstvo faktora rizika, ateroskleroza produbljuje. Zene su do menopauze zasticenije od muskaraca,  a posle 60.  godine zivota i zene i muskarci su pod istim rizikom. Nastanak ateroskleroze najvecim delom je odredjen nivoom holesterola u krvi, sto zavisi od naslednih faktora i faktora ishrane.
Na mnoge od faktora rizika za ovo vaskularno oboljenje možemo sami uticati. Tačno je da postoji familijarna predispozicija za aterosklerozu, ali moramo znati da su mnogi od faktora rizika u našim rukama i da je potrebno uložiti napor i trud da se faktori rizika koji zavise od nas svedu na minimum.  To su: nepravilna ishrana koja vodi u gojaznost, posebno gojaznost u predelu struka i mala fizicka aktivnost.

Novi faktor rizika


Danas postoji jedan novi faktor rizika za nastanak ove bolesti – aminokiselina homocistein.  Moguće je da je homocistein veza koja nedostaje između drugih faktora rizika (pušenje, stres i dr.) i kardiovaskularnih bolesti.


Simptomi


U ranim fazama ateroskleroze, dok jos nije doslo do ogranicenog protoka krvi, simptoma obicno nema. Vremenom, kako je prohodnost krvnih sudova manja, smanjuje se i snabdevenost pojedinih vitalnih organa kiseonikom. Pojava simptoma ukazuje na uznapreovalu bolest. Ukoliko su delimicno blokirani krvni sudovi koji ishranjuju srce, nastaju anginozni bolovi u grudima, a ako je nastupila njihova potpuna blokada ili je doslo do pucanja ateromatoznog plaka, moze nastupiti srcani udar, koji cesto zavrsava smrtno. Ako se sve to desava u mozgu nastaje slog, a ako su obolele arterije u nogama, prvi simptom je bolno i otezano hodanje.


Primarna prevencija


Primarna prevencija podrazumeva borbu protiv faktora rizika kod osoba koje nemaju simptome i znake ishemijske bolesti. Pre svega potrebne je provoditi pravilnu ishranu, smanjiti telesnu tezinu i upraznjavati adekvatnu fizicku aktivnost.
Ako je zdravstveno stanje pacijenta dobro, ali ima povisene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, preporucuju se prethodno opisane preventivne mere tokom 3 – 6 meseci. Postoje dokazi da omega 3 nezasicene masne kiseline veoma povoljno deluju u ovakvim stanjima, naravno, ako se piju duzi vremenski period.


Lecenje


Ukoliko ne dodje do pocetnih smanjenja ovih parametara u krvi, uvode se odgovarajuci lekovi.  To su pre svega statini
, koji  mogu da dovedu cak i do povlacenja ateromatoznog plaka. Kod osoba koje su vec prezivele srcani udar preporucuje se da piju statine, cak i kada im je holesterol u krvi u normalnim granicama. Isto tako, aspirin od 100 mg je dobra preventiva da se ne stvori krvni ugrusak, koji moze potpuno da zacepi krvni sud.  
Kontrola i lecenje povisenog krvnog pritiska i secerne bolesti su takodje deo preporuka za prevenciju kardiovaskularnih bolesti  
Hirurška intervencija se primenjuje zavisno od stepena razvijenosti oboljenja (balon dilatacija, ugradnja stenta ili premošcavanje tzv. By-pass).
Ateroskleroza je, opak, nasa neminovnost, ali je cilj da se ona odlozi za sto starije zivotno doba.

 
Back to content | Back to main menu