Kako se ispoljavaju klaster glavobolje?

Za klaster glavobolje je karakteristično da su iscrpljujuće bolne. Bol uvek zahvata istu stranu glave, iako se kod epizodičnih klaster glavobolja bol može premeštati sa jedne na drugu stranu glave. Druga strana glave nije bolna. Bol se javlja u, oko ili pored oka i opisuje se kao osećaj pečenja, žarenja, ubadanja ili bušenja oka. Bol se vrlo brzo razvija i za 5-10 min dostiže svoju punu snagu. Ukoliko se ne leči, bol traje od 15 min do 3h (najčešće traje 30-60min). Bolno oko je crveno i suzno. Nos može biti ili zapušen ili curiti. Za razliku od migrene tokom koje ljudi žele da leže mirno, klaster glavobolje uzrokuju uznemirenost. Ljudi koji imaju ovakvu vrstu glavobolje, ne mogu biti mirni, oni uglavnom hodaju unaokolo ili se nasilno klate napred nazad.

Ko oboleva od klaster glavobolje?

Klaster glavobolje nisu česte. Pogađaju 1 od 1000 ljudi, i to 5 puta više muškarce nego žene, što ih svrstava u netipične glavobolje. Iako se prvi napad može dogoditi u bilo kojem životnom dobu, uglavnom se dešava između 20. i 40. godine života.

Koji su tipovi klaster glavobolja?

Postoje epizodične (povremene) i hronične klaster glavobolje.
Epizodične klaster glavobolje predstavljaju učestaliji oblik klaster glavobolja. Serije napada glavobolja traju uglavnom  6 – 12 nedelja, iako se mogu završiti i za 2 nedelje ili trajati 6 meseci. Javljaju se u isto doba svake godine, češće u proleće ili jesen. Neki ljudi imaju dve ili tri serije napada svake godine, dok su kod drugih prekidi između serija napada duži od dve godine.
Hronične klaster glavobolje se javljaju kod svakog desetog obolelog od klaster glavobolje. Bol je hroničan, a dnevni ili skoro svakodnevni napadi se nastavljaju iz godine u godinu, bez pauze.
Epizodične klaster glavobolje mogu preći u hronične i  obrnuto.

Koji su uzroci klaster glavobolje?

Zašto se javlja klaster glavobolja, još uvek nije otkriveno. Zna se da pojava glavobolje ima veze za cirkadijanim ritmom (biološkim satom). Tokom novijih istraživanja je primećeno da se kod ljudi koji boluju od klaster glavobolja  dešavaju promene u hipotalamusu – delu mozga koji kontroliše biološki sat. Mnogi ljudi koji pate od klaster glavobolja su teški pušači, ili su to bili ranije. Kako pušenje doprinisi nastanku ove vrste glavobolja i dalje se ne zna, ali se u svakom slučaju savetuje prestanak pušenja.

 

Koji su okidači klaster glavobolje?

Takozvani okidači pokreću napade klaster glavobolje. Alkohol, čak i u malim količinama može biti okidač za nastanak ove vrste glavobolja. Drugi okidači za sada nisu poznati.

Da li su potrebna testiranja?

Iako ne postoje testovi koji će potvrditi dijagnozu, klaster glavobolje su lake za prepoznavanje zbog niza upečatljivih simptoma. Upravo zbog toga potrebno je pažljivo opisati simptome lekaru.

Lečenje klaster glavobolje

Lečenje klaster glavobolja se obavlja pod nadrzorom lekara. Najčešće se koristi 100% kiseonik (za čiju primenu je potrebna posebna oprema), ili injekcije triptana – lekova koji se koriste za lečenje napada migrne. Lekovi koji se koriste za profilaksu klaster glavobolja, pomažu većini pacijenata. Oni se uzimaju sve vreme tokom trajanja epizode (serije) klaster glavobolje, kako bi se sprečio nastanak novih epizoda. Lekovi su efikasni, ali pacijenti moraju biti pod nadzorom lekara specijaliste, zbog mogućih neželjenih efekata.
Uobičajeni lekovi protiv bolova poput paracetamola, aspirina, ibuprofena ili kombinovanih praškova nisu efikasni jer počinju da deluju nakon 30 minuta, kad klaster glavobolja već uzme maha i neće biti od pomoći. Ukoliko je lekar propisao neke lekove koji se piju, potrebno ih je uzeti pre nastanka napada, da bi imali efekta.  

Vodite dnevnik

Koristite dnevnik kao podsetnik za bitne informacije o vašim glavoboljama – koliko ih često dobijate, kada se one događaju, koliko dugo traju i koji su simptomi. Ovi podaci su veoma korisni prilikom postavljanja dijagnoze, otkrvanja okidača klaster glavobolje i procene uspešnosti terapije.

Klaster glavobolje se mogu vraćati iz godine u godinu. Sa godinama, može doći do poboljšanja stanja, posebno kod ljudi koji pate od hroničnog oblika klaster glavobolje.

Ishrana
Trudnice koje imaju mučnine i povraćanje treba da jedu češće, manje porcije obroka bogatih ugljenim hidratima (žitarice, keksi). Obilniji obroci mogu nadražiti želudac i provocirati na povraćanje.

Unos tečnosti
Trudnice bi trebalo da unose oko 2 l tečnosti svaki dan. Najveći deo treba da čini voda, a računaju se i mleko, jogurt, supa, sveže ceđeni sokovi. Tečnost treba unositi malo po malo tokom celog dana (po nekoliko gutljaja), jer veća zapremina tečnosti uneta odjednom, npr. puna čaša vode, može nadražiti želudac i provocirati na povraćanje.
Trudnice ne treba da smanjuju unos vode ako im otiču stopala i zglobovi, što su znaci da se voda pojačano zadržava u oranizmu. Što više vode se unosi tokom trudnoće to se ona manje zadržava.
Dobra hidratacija organizma osim što sprečava pojavu glavobolja može sprečiti ili ublažiti neke uobičajene tegobe koje se javljaju tokom trudnoće poput hemoroida, zatvora i infekcija mokraćnih puteva.

Odmor

Nedovoljno ili previše sna može biti okidač za glavobolje. Zato je adekvatan odmor tokom trudnoće jedan od načina da se spreče glavobolje. Kratko dremanje tokom dana može pomoći. Ako se javi napad migrene treba spavati u mračnoj tihoj prostoriji. Osim toga akupunktura, masaža i tehnike opuštanja mogu biti od pomoći.

 

Okidači glavobolja
Još jedan od načina da se spreče glavobolje tokom trudnoće je da se izbegavaju takozvani okidači glavobolja. Tu spadaju:
–  blještava svetlost
–  nedovoljno ili previše sna
–  stres
–  gladovanje
– buka
– jaki mirisi
– duvanski dim
–  neke namirnice: čokolada, rogač, prevreli sirevi (Gauda, Trapist, Edamer i sl.)
–  aditivi iz hrane: natrijum glutamat (E621), natrijum nitrat (E251), natrijum nitrit (E250)
– sulfiti (koriste se za očuvanje namirnica i prisutni su u suvom voću)
–  veštački zaslađivači: aspartam (E951)
– dimljena riba

Natijum glutamat se dodaje prehrambenim proizvodima kao pojačivač ukusa.
Natrijum nitrat i natrijum nitrit se dodaju suhomesnatim proizvodima kako bi sprečili njihovo kvarenje i očuvali boju mesa.

Oblozi
Postavljanje hladnih ili toplih obloga na čelo i vrat može ublažiti glavobolju. Hladni oblozi pomažu kod migrenske glavobolje.

Tuširanje
Tuširanje toplom vodom pruža olakšanje kod trudnica sa tenzionom glavoboljom.
Umivanje i zalivanje vrata hladnom vodom pruža olakšanje kod trudnica sa migrenskom glavoboljom.

Lekovi protiv bolova u trudnoći
Ukoliko i pored adekvatna ishrane, unosa tečnosti, dovoljno odmora, masaže i tehnika opuštanja trudnica ima glavobolje koje ne može da trpi, može koristiti paracetamol za ublažavanje bolova, nakon konsultacije sa farmaceutom ili lekarom. Ako ni paracetamol ne pomogne treba se obratiti lekaru – ginekologu koji vodi trudnoću.
Mnogi lekovi koji se koriste za sprečavanje ili lečenje napada migrene se ne smeju koristiti tokom trudnoće. Zato se za lečenje migrene u trudnoći treba obratiti ginekologu koji vodi trudnoću ili neurologu koji je lečio migrenu pre trudnoće.

Kada se treba obratiti lekaru?
Ako se prvi put tokom drugog ili trećeg trimestra javi snažna glavobolja, naročito ako je praćena sa poremećajem vida, iznenadnom mučninom ili oštrim bolom u stomaku, oticanjem šaka i lica, otežanim govorom, pospanošću, trnjenjem
Ako se javi čak i blaga glavobolja kod trudnice koja ima povišen krvni pritisak tokom trudnoće
Ako se javi iznenadna “eksplozivna” glavobolja
Ako je glavobolja praćena povećanom telesnom temperaturom i ukočenošću vrata
Ako se glavobolja javi nakon udarca ili  povrede glave
Ako glavobolju prate “zapušen” nos, osećaj pritiska i bola oko očiju ili zubobolja

Ko oboleva od migrene?

Svaki 7. čovek boluje od migrene. Žene 3 puta češće obolevaju od migrene nego muškarci. Često se prvi put javlja u detinjstvu ili periodu adolescencije. Kod devojčica se neretko prvi put javlja u pubertetu.
Migrena se najčešće javlja kod odraslih žena koje su nasledile sklonost ka ovom poremećaju od svojih roditelja ili njihovih roditelja.

Koji su tipovi migrene?

Migrena se ispoljava na dva načina: kao migrena sa aurom (15% obolelih od migrene) ili migrena bez aure (85% obolelih od migrene). Neki ljudi imaju oba tipa migrene. Veoma retko migrena se može ispoljiti kao aura bez glavobolje i obično se javlja kod starih ljudi. Postoje i neki drugi, veoma retki oblici migrene.

Kako izgleda napad migrene?

Simptomi migrene se javljaju tokom napada, koji se razvija kroz četiri stadijuma. Između napada, većina pacijenata se oseća u potpunosti dobro.

I Prva faza (prodromna, uvodna)  započinje pre svih simptoma koji se javljaju u napadu. Polovina pacijenata ne prepoznaje ovu fazu. Može se ispoljiti na različite načine: povećan apetit, iritabilnost, depresivnost, umor koji može da traje i danima, hiperaktivnost. Neki ljudi ovaj stadijum opisuju tako da “jednostavno znaju” da će početi napad migrene.

II Druga faza (aura) se javlja kod svakog sedmog pacijenata. Ne mora se javiti u svakom napadu. Traje obično 10 do 30 minuta, a ponekad i duže. Obično se ispoljava promenama u vidu: svetlucanje ili treperenje pred očima, suženo vidno polje ili pojava “rupe” u vidnom polju, obojene krive linije u vidnom polju, tačkice, talasaste linije. Ređe se javljaju poremećaji osećaja: bockanje ili utrnutost koji obično započinju u  u prstima jedne šake pa se šire uz ruku do jedne polovine lice i jezika, obično praćeno i promenama vida. Ponekad deo aure čine i otežan govor ili nemogućnost “pronalaženja” pravih reči.

III Treća faza je GLAVOBOLJA koja ima sledeće karakteristike:
– bol je umereno ili izuzetno jak
–  bol je pulsirajući i podseća na bubnjanje
– kod većine obolelih bol se javlja samo u jednoj polovini glave (levoj ili desnoj), ali kod manjeg broja pacijenata može biti prisutna u obe polovine glave istovremeno
– najčešće se javlja oko slepoočnica, mada se može javiti i u predelu čela, oko oka ili u predelu potiljka
– najčešće se bol tokom jednog napada javlja u jednoj polovini glave, a tokom drugog napada u drugoj
–  bol se pojačava sa fizičkom aktivnošću (prilikom hodanja, penjanja uz stepenice i sl.)

Glavobolja je praćena barem jednim od sledećih simptoma:
– mučninom,
– mučninom i povraćanjem
– preosetljivošću na svetlost, zvuk ili mirise

IV Četvrta faza predstavlja oporavak. Nakon što se glavobolja povuče, spontano ili pod dejstvom lekova, oboleli se oseća iznureno, depresivno, nervozno, malaksalo i teško se koncentriše tokom naredna 24 sata.

Kada se javlja napad migrene?

Do napada migrene dovode ili ga pojačavaju takozvani “okidači”:
– nagle promene atmosferskog pritiska ili olujno vreme
–  blještava svetlost
–  nedovoljno ili previše sna
– stres
– menstruacija
– gladovanje
– cigarete
–  alkohol
–  kafa
– neke namirnice: čokolada, vino, prevreli sirevi (Gauda, Trapist, Edamer i sl.)
– aditivi iz hrane: natrijum glutamat (E621), natrijum nitrat (E251), natrijum nitrit (E250)
– veštački zaslađivači: aspartam (E951)
– neki lekovi

Natijum glutamat se dodaje prehrambenim proizvodima kao pojačivač ukusa.
Natrijum nitrat i natrijum nitrit se dodaju suhomesnatim proizvodima kako bi sprečili njihovo kvarenje i očuvali boju mesa.
Aspartam je veštački zaslađivač prisutan u tabletama i rastvorima za zaslađivanje hrane i pića, u nekim dijetalnim sokovima i prehrambenim proizvodima namenjenim dijabetičarima (čokolada, džemovi…), u žvakaćim gumama.

– teofilin (koristi se za lečnje astme i hroničnih bolesti pluća)
–  nitrati (koriste se u lečenju angine pektoris i srčane slabosti)
–  nifedipin (koristi se za snižavanje povišenog krvnog pritiska)
–  kombinovane kontraceptivne tablete

VAŽNO! Ako su glavobolje toliko česte da morate dva dana tokom svake nedelje uzimati lekove protiv bolova, to znači da Vaša glavobolja nije dobro kontrolisana i postoji opasnost da obolite od hronične glavobolje uzrokovane upotrebom lekova. Obratite se lekaru.

Kako se migrena leči?

Migrena se ne može izlečiti, ali je moguće otkloniti ili ublažiti glavobolju i smanjiti učestalost napada.

Smanjite učestalost napada
Napadi migrene će se ređe javljati ako budete izbegavali “okidače”. Ali prvo morate otkriti koji su to okidači Vaše glavobolje. Najlakši način da to uradite je da vodite dnevnik glavobolje. Pokušajte se svaki put setiti šta ste radili, jeli ili pili 24 sata pre napada migrene što niste prethodnih dana, da li je nastupila nagla promena vremena, da li ste se iznervirali, da li ste danima bili pod stresom (rokovi na poslu, ispiti, kontrolni u školi i slično), da li ste premalo ili previše spavali… Potom to upišite u dnevnik glavobolje.

Za ublažavanje glavobolje koriste se lekovi protiv bolova koje možete kupiti u apoteci bez recepta. To su tablete, praškovi ili šumeće tablete koje sadrže paracetamol, aspirin, ibuprofen ili kombinaciju ovih lekova sa ili bez dodatka kofeina.
Praškovi i šumeće tablete počinju da deluju brže nego obične tablete. Sa druge strane, neke šumeće tablete sadrže manju dozu leka od običnih tableta, pa je potrebno uzeti dve doze.
Da bi se glavobolja uspešno otklonila ili ublažila važno je da lek protiv bolova upotrebite što pre, čim osetite da će početi napad migrene ili čim glavobolja počne.
Zato nosite uvek sa sobom bar jednu dozu leka.
Osim toga, kod mnogih pacijenata u napadu migrene dolazi do “zastoja želuca”, pa lek ostaje zarobljen u želucu.
Da bi ste rešili problem zastoja želuca, lek popijte sa punom čašom (2 – 3 dl) obične vode, ili uz lek koji povećava pokretljivost želuca ili potražite lek protiv bolova u obliku čepića.

Ukoliko Vam lekovi i mere koje je farmaceut preporučio ne pomažu, obratite se lekaru. Postoje posebni lekovi, takozvani antimigrenici koje Vam lekar može propisati na recept, ukoliko proceni da bi Vam mogli pomoći. Kao i lekovi protiv bolova, piju se na samom početku napada migrene.

Ako su i pored svega navedenog napadi migrene česti, jaki i onesposobljavajući, lekar Vas može uputiti neurologu, koji Vam može propisati određene lekove koji se piju svakodnevno kako bi se smanjila učesalost i težina napada migrene. To su lekovi koji se inače koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska, epilepsije ili depresije, ali su efikasni i u sprečavanju napada migrene. Zato ne treba da se plašite da bolujete od depresije ako Vam neurolog propiše antidepresiv za ublažavanje migrene.

Ko dobija TG?
Većina ljudi povremeno iskusi TG, ali češće se javlja kod žena. Ponekad se može javiti i kod dece.

Kako izgleda TG?
Pacijenti je najčešće opisuju kao stezanje ili pojačan pritisak oko glave, kao da nose tesnu kapu ili da im je neko stegnuo kaiš oko glave. Bol se javlja i u desnoj i u levoj polovini glave i obično se širi od vrata naviše ili obrnuto. Bol je najčešće blag ili umereno jak. Retko može biti toliko jak da sprečava obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Traje od 30 minuta do 7 dana.
Tenzionu glavobolju uglavnom ne prate drugi simptomi. Veoma retko pacijentu može smetati blještava svetlost ili glasni zvuci. Ponekad može biti smanjen apetit tokom glavobolje.

Koji su tipovi TG?

1. Povremena tenziona glavobolja (zovu je još i “normalna” ili “obična”) je ona koja se javlja ređe od 15 dana tokom jednog meseca.
Javlja se kod 97% pacijenata koji boluju od tenzione glavobolje.

2. Hronična tenziona glavobolja je ona kada se glavobolje javljaju češće od 15 dana u mesecu, duže od tri uzastopna meseca.
Javlja se kod 3% pacijenata koji boluju od tenzione glavobolje.

Šta uzrokuje TG?
Iako se tačan uzrok ne zna, smatra se da svi oni faktori koji uzrokuju prenapregnutost mišića vrata i glave dovode do TG. To mogu biti:

• fizički faktori – nepravilan položaj tela prilikom sedenja za stolom ili računarom, prilikom spavanja zbog neudobnog dušeka ili jastuka, nepažljivo podizanje tereta…
  
• psihički faktori – emocionalni stres, uznemirenost, napetost.
  

Kako možete pomoći sami sebi?

• Opustite se – napravite pauzu. Idite na masažu ili zamolite nekog od ukućana da Vam izmasira vrat i glavu, napravite toplu kupku, prošetajte. Bilo šta što će vas odvojiti od svakodnevne rutine može pomoći.
  
• Stavljajte tople obloge na bolni deo glave i vrata.
  
• Naučite da se lakše nosite sa stresom – ako radite stresan posao ili se nađete u stresnoj situaciji, pokušajte da se odvojite nekoliko minuta, smireno dišete ili meditirate.
  
• Redovno vežbajte – TG se češće javljaju kod ljudi koji nisu fizički aktivni. Idite peške ili biciklom umesto kolima i motorom kada god je to moguće. Penjite se stepenicama , a ne liftom. Tako će vežbanje postati sastavni deo vaših svakodnevnih aktivnosti.
  
• Lečite depresiju – ako vam se čini da ste bezvoljni, nezainteresovani, tužni tokom dužeg vremenskog perioda, potražite pomoć lekara. Moguće je da bolujete od depresije. Ako se depresija uspešno leči, veće su šanse da će glavobolje biti ređe i blaže.
  
• Vodite dnevnik glavobolje – Zapisujte svaki put kada vas boli glava: kada se javila glavobolja koliko dugo je trajala, kakvog je kvaliteta i koliko je jaka. Da li ste koristili neki lek protiv glavobolje, koliko tableta ste popili i da li vam je pomogao. Ove informacije su dragocene, jer pomažu zdravstvenim radnicima u postavljanju dijagnoze, prepoznavanju okidača glavobolje i proceni da li je terapija uspešna.
  

Lekovi
Uzmite lek protiv glavobolje ako je potrebno. Paracetamol, ibuprofen ili aspirin pomažu većini ljudi sa tenzionim glavoboljama. Potražite pomoć farmaceuta u odabiru leka protiv bolova koji bi Vama najviše odgovarao. Ukoliko lek koji koristite nakon 2 sata ne otkloni u potpunosti bol, ili se bol vraća nakon više sati kada lek prestaje da deluje, pa ga morate koristiti 3 – 4 puta tokom dana više dana uzastopno, ako morate piti lekove protiv bolova češće od 2 – 3 dana tokom svake nedelje, obratite se farmaceutu ili lekaru za pomoć.

Šta da radite ako su glavobolje česte?
Ukoliko se glavobolja javlja 2 – 3 puta mesečno tokom nekoliko uzastopnih meseci, potražite pomoć lekara. Česta i dugotrajna upotreba lekova protiv bolova može samo pogoršati glavobolje.
Rešenje može biti akupunkura.
Ukoliko su vaše glavobolje uzrokovane dugotrajnim sedenjem za stolom, tj. nepravilnim položajem tela, može Vam pomoći fizikalna terapija.
Ako ništa od navedenog ne pomogne lekar Vam može propisati profilaktički lek koji treba da koristite svakodnevno tokom nekoliko meseci. Taj lek ne ublažava glavobolju trenutno, već se koristi duži vremenski period kako bi sprečio da dođe do novih napada glavobolje ili smanjio učestalost i/ili težinu glavobolja.

Širom sveta, glavobolje su potcenjene, neprepoznate i neadekvatno lečene. Prema podacima SZO svaki drugi čovek koji pati od glavobolje leči se sam, bez konsultacije sa zdravstvenim radnicima. Razlozi su sledeći:
– većina pacijenata pati od blagih i ne toliko čestih epizoda tenzione glavobolje ili migrene, koje se mogu ublažiti ili otkloniti primenom odgovarajućeg dijetetsko-higijenskog režima ili izbegavanjem provocirajućih faktora,
– većina lekova za lečenje glavobolja (paracetamol i NSAIL) je registrovana kao lekovi sa režimom izdavanja bez recepta, pa se mogu kupiti u apoteci bez preporuke lekara,
–  društvo glavobolje ne tretira kao bolest, već kao izgovor da se izbegnu obaveze i odgovornosti, što kod pacijenata stvara osećaj stida zbog čega izbegavaju posetu lekaru, pa često trpe bol ili podležu samolečenju.
Samolečenje često ne bude odgovarajuće, jer mnogi pacijenti ne znaju od koje vrste glavobolje boluju i nisu svesni da postoje bezbedniji analgetici koje im može preporučiti farmaceut u apoteci ili efikasniji analgetici koje mogu dobiti po preporuci lekara.

Prepoznavanje vrste glavobolje je ključni korak u odabiru lekova.

U zavisnosti od uzročnika glavobolje mogu biti primarne i sekundarne.
Primarne glavobolje su one čiji je uzrok nepoznat. Tu spadaju:

• migrena,
  
• tenziona glavobolja (TG)
• klaster glavobolja (KG).

Sekundarne glavobolje se javljaju kao posledica:
– neke druge bolesti ili stanja (tumora, glaukoma zatvorenog ugla, aneurizmi, meningitisa, encefalitisa,…),
– upotrebe nekih lekova i
– uzrokovane su prekomernom upotrebom analgetika.