Migrena

Šta je migrena?

Većina ljudi migrenu poistovećuje sa glavoboljom, ali ona nije obična glavobolja.
Migrena je neurološki poremećaj koji se ispoljava napadima koji traju 4 do 72 sata, između kojih se pacijenti najčešće osećaju dobro. Do napada migrene dolazi usled širenja krvnih sudova u mozgu. Prošireni krvni sudovi udaraju u moždane ovojnice u ritmu rada srca, zbog čega se u napadu migrene javlja karakteristična pulsirajuća glavobolja srednjeg do jakog intenziteta, a prati je bar još jedan od navedenih simptoma / znakova: mučnina, povraćanje, preosetljivost na svetlost ili zvuke. Napadi najčešće ometaju obolele u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Koliko često će se napadi javljati zavisi od osobe do osobe. Kod nekoga se javljaju dva do tri puta godišnje, a kod nekoga i više puta u toku jednog meseca.

Ako su Vaše glavobolje praćene mučninom i/ili povraćanjem, preosetljivošću na zvuke i svetlost i otežavaju Vam obavljanje svakodnevnih aktivnosti, otežavaju da radite ili idete u školu, velika je verovatnoća da patite od migrene.

Ko oboleva od migrene?

Svaki 7. čovek boluje od migrene. Žene 3 puta češće obolevaju od migrene nego muškarci. Često se prvi put javlja u detinjstvu ili periodu adolescencije. Kod devojčica se neretko prvi put javlja u pubertetu.
Migrena se najčešće javlja kod odraslih žena koje su nasledile sklonost ka ovom poremećaju od svojih roditelja ili njihovih roditelja.

Koji su tipovi migrene?

Migrena se ispoljava na dva načina: kao migrena sa aurom (15% obolelih od migrene) ili migrena bez aure (85% obolelih od migrene). Neki ljudi imaju oba tipa migrene. Veoma retko migrena se može ispoljiti kao aura bez glavobolje i obično se javlja kod starih ljudi. Postoje i neki drugi, veoma retki oblici migrene.

Kako izgleda napad migrene?

Simptomi migrene se javljaju tokom napada, koji se razvija kroz četiri stadijuma. Između napada, većina pacijenata se oseća u potpunosti dobro.

I Prva faza (prodromna, uvodna)  započinje pre svih simptoma koji se javljaju u napadu. Polovina pacijenata ne prepoznaje ovu fazu. Može se ispoljiti na različite načine: povećan apetit, iritabilnost, depresivnost, umor koji može da traje i danima, hiperaktivnost. Neki ljudi ovaj stadijum opisuju tako da “jednostavno znaju” da će početi napad migrene.

II Druga faza (aura) se javlja kod svakog sedmog pacijenata. Ne mora se javiti u svakom napadu. Traje obično 10 do 30 minuta, a ponekad i duže. Obično se ispoljava promenama u vidu: svetlucanje ili treperenje pred očima, suženo vidno polje ili pojava “rupe” u vidnom polju, obojene krive linije u vidnom polju, tačkice, talasaste linije. Ređe se javljaju poremećaji osećaja: bockanje ili utrnutost koji obično započinju u  u prstima jedne šake pa se šire uz ruku do jedne polovine lice i jezika, obično praćeno i promenama vida. Ponekad deo aure čine i otežan govor ili nemogućnost “pronalaženja” pravih reči.

III Treća faza je GLAVOBOLJA koja ima sledeće karakteristike:
– bol je umereno ili izuzetno jak
–  bol je pulsirajući i podseća na bubnjanje
– kod većine obolelih bol se javlja samo u jednoj polovini glave (levoj ili desnoj), ali kod manjeg broja pacijenata može biti prisutna u obe polovine glave istovremeno
– najčešće se javlja oko slepoočnica, mada se može javiti i u predelu čela, oko oka ili u predelu potiljka
– najčešće se bol tokom jednog napada javlja u jednoj polovini glave, a tokom drugog napada u drugoj
–  bol se pojačava sa fizičkom aktivnošću (prilikom hodanja, penjanja uz stepenice i sl.)

Glavobolja je praćena barem jednim od sledećih simptoma:
– mučninom,
– mučninom i povraćanjem
– preosetljivošću na svetlost, zvuk ili mirise

IV Četvrta faza predstavlja oporavak. Nakon što se glavobolja povuče, spontano ili pod dejstvom lekova, oboleli se oseća iznureno, depresivno, nervozno, malaksalo i teško se koncentriše tokom naredna 24 sata.

Kada se javlja napad migrene?

Do napada migrene dovode ili ga pojačavaju takozvani “okidači”:
– nagle promene atmosferskog pritiska ili olujno vreme
–  blještava svetlost
–  nedovoljno ili previše sna
– stres
– menstruacija
– gladovanje
– cigarete
–  alkohol
–  kafa
– neke namirnice: čokolada, vino, prevreli sirevi (Gauda, Trapist, Edamer i sl.)
– aditivi iz hrane: natrijum glutamat (E621), natrijum nitrat (E251), natrijum nitrit (E250)
– veštački zaslađivači: aspartam (E951)
– neki lekovi

Natijum glutamat se dodaje prehrambenim proizvodima kao pojačivač ukusa.
Natrijum nitrat i natrijum nitrit se dodaju suhomesnatim proizvodima kako bi sprečili njihovo kvarenje i očuvali boju mesa.
Aspartam je veštački zaslađivač prisutan u tabletama i rastvorima za zaslađivanje hrane i pića, u nekim dijetalnim sokovima i prehrambenim proizvodima namenjenim dijabetičarima (čokolada, džemovi…), u žvakaćim gumama.

– teofilin (koristi se za lečnje astme i hroničnih bolesti pluća)
–  nitrati (koriste se u lečenju angine pektoris i srčane slabosti)
–  nifedipin (koristi se za snižavanje povišenog krvnog pritiska)
–  kombinovane kontraceptivne tablete

VAŽNO! Ako su glavobolje toliko česte da morate dva dana tokom svake nedelje uzimati lekove protiv bolova, to znači da Vaša glavobolja nije dobro kontrolisana i postoji opasnost da obolite od hronične glavobolje uzrokovane upotrebom lekova. Obratite se lekaru.

Kako se migrena leči?

Migrena se ne može izlečiti, ali je moguće otkloniti ili ublažiti glavobolju i smanjiti učestalost napada.

Smanjite učestalost napada
Napadi migrene će se ređe javljati ako budete izbegavali “okidače”. Ali prvo morate otkriti koji su to okidači Vaše glavobolje. Najlakši način da to uradite je da vodite dnevnik glavobolje. Pokušajte se svaki put setiti šta ste radili, jeli ili pili 24 sata pre napada migrene što niste prethodnih dana, da li je nastupila nagla promena vremena, da li ste se iznervirali, da li ste danima bili pod stresom (rokovi na poslu, ispiti, kontrolni u školi i slično), da li ste premalo ili previše spavali… Potom to upišite u dnevnik glavobolje.

Za ublažavanje glavobolje koriste se lekovi protiv bolova koje možete kupiti u apoteci bez recepta. To su tablete, praškovi ili šumeće tablete koje sadrže paracetamol, aspirin, ibuprofen ili kombinaciju ovih lekova sa ili bez dodatka kofeina.
Praškovi i šumeće tablete počinju da deluju brže nego obične tablete. Sa druge strane, neke šumeće tablete sadrže manju dozu leka od običnih tableta, pa je potrebno uzeti dve doze.
Da bi se glavobolja uspešno otklonila ili ublažila važno je da lek protiv bolova upotrebite što pre, čim osetite da će početi napad migrene ili čim glavobolja počne.
Zato nosite uvek sa sobom bar jednu dozu leka.
Osim toga, kod mnogih pacijenata u napadu migrene dolazi do “zastoja želuca”, pa lek ostaje zarobljen u želucu.
Da bi ste rešili problem zastoja želuca, lek popijte sa punom čašom (2 – 3 dl) obične vode, ili uz lek koji povećava pokretljivost želuca ili potražite lek protiv bolova u obliku čepića.

Ukoliko Vam lekovi i mere koje je farmaceut preporučio ne pomažu, obratite se lekaru. Postoje posebni lekovi, takozvani antimigrenici koje Vam lekar može propisati na recept, ukoliko proceni da bi Vam mogli pomoći. Kao i lekovi protiv bolova, piju se na samom početku napada migrene.

Ako su i pored svega navedenog napadi migrene česti, jaki i onesposobljavajući, lekar Vas može uputiti neurologu, koji Vam može propisati određene lekove koji se piju svakodnevno kako bi se smanjila učesalost i težina napada migrene. To su lekovi koji se inače koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska, epilepsije ili depresije, ali su efikasni i u sprečavanju napada migrene. Zato ne treba da se plašite da bolujete od depresije ako Vam neurolog propiše antidepresiv za ublažavanje migrene.