The post Kalendar cvetanja biljaka Srbije appeared first on Apoteka Sombor.

Uloga farmaceuta u zdravstvenim sistemima razvijenih zemalja se značajno izmenila u poslednjih dvadeset godina. Od stručnjaka za lek, primarno utemljenog na poznavanju hemije lekova, uloga farmaceuta se pomerila ka upotrebi lekova – farmakoterapiji. Od farmaceuta se očekuje aktivno učešće u praćenju propisivanja, izdavanju, primeni lekova i praćenju efikasnosti i bezbednosti terapije, što podrazumeva ravnopravne uloge farmaceuta i lekara u postizanju krajnjeg cilja – optimalnijeg lečenja pacijenata.
Individualni pristup bolesniku čini osnovu racionalne farmakoterapije, kako bi se postigli maksimalni terapijski efekti uz minimalna neželjena dejstva. Ovakav pristup zahteva stalno praćenje zdravstvenog stanja pacijenta, merenjem određenih zdravstvenih parametara i stalnim monitoringom efikasnosti njegove terapije. Posebno je potrebno pratiti bolesnika koji imaju noviju ili promenjenu terpaiju, kako bi se zabeležili eventualni neželjeni efekti ili neočekivane pojave.
Identifikovanje faktora rizika vezanih za bolesnika ili za lek, je takođe važno područje delovanja farmaceuta, posebno u preventivnoj delatnosti. Blagovremeno uočavanje rizikofaktora je dobra osnova za adekvatnu i bezbednu terapiju.
Pružanje saveta i informacija o lekovima predstavlja temelj kliničke prakse farmaceuta i predstavlja njegovu profesionalnu obavezu. Te informacije moraju biti tačne, potpune i zasnovane na medicinskim činjenicama i dokazima. Da bi odgovorio tom zadatku, farmaceut stalno usavršava svoja stručna znanja u procesu kontinuirane edukacije.
Povećanje stepena saradnje pacijenta sa zdravstvenim stručnjacima je veoma značajan zadatak farmaceuta. Komplijansa je izraz koji pokazuje koliko pacijent prihvata i poštuje uputstva lekara i/ili farmaceuta u vezi sa korišćenjem svoje terapije, dakle, da li redovno koristi svoje lekove na adekvatan način. Uloga farmaceuta je praćenje komplijanse, upoznavanje pacijenata sa značajem redovne terapije i posledicama nepoštovanja propisanih uputstava. Sve to ima za cilj da se pacijent aktivno uključi u rešavanje svog zdravstvenog problema, kako bi farmakoterapijiski odgovor bio maksimalan, a morbiditet i mortalitet sveli na minimum.
Učestvovanje u procesu prijavljivanju neželjenih efekata lekova, postavlja farmaceuta u položaj zdravstvenog stručnjaka koji u direktnom kontaktu sa bolesnikom može i treba da prati bezbednost terapije, da prijavljuje pojavu neželjenih događaja, kao i da učestvuje u razvoje farmakovigilanse kao naučne oblasti zasnovane na dokazima.
Promocija zdravlja i prevencija bolesti koja podrazumeva obrazovanje i savetovanje pacijenata, je veoma važan segment u praksi farmaceuta kao zdravstvenog radnika koji pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Cilj je upoznavanje građana o značaju zdravog načina života, kao i faktora rizika za razvoj određenih bolesti. Ove aktivnosti dobijaju sve veći značaj u zdravstvenom sistemu svake zemlje, pa i naše.

Izvodi iz Farmakoterapijskog vodiča 5

The post Uloga farmaceuta u savremenom zdravstvenom sistemu appeared first on Apoteka Sombor.

Alergija je nenormalna reakcija imunog(odbrambenog)sistema tela na strane supstancije.Ove supstance se zovu alergeni.Alergije se javljaju u raznim oblicima,od blago neugodnih do opasnih po život.Alergeni ne uzrokuju simptome nakon prvog kontakta,ali imuni sistem počinje stvarati antitela protiv alergena,a određene vrste belih krvnih ćelija(mastociti) postaju na njih osetljive.Sledeći kontakt sa alergenom može nadražiti mastocite,koji otpuštaju histamin,odgovornog za poticanje alergijske reakcije.

Prema vrstama materije koje uzrukuju alergiju mogu biti :

•Kožne(direktna,lokalna izloženost određenom alergenu)-otečeni,crveni plikovi na koži koji svrbe-koprivnjača;otok oko očiju i usnica,a katkad i šaka i stopala-angioedem.I koprivnjača i angioedem posledica su neželjene reakcije organizma na određene vrste hrane,polen,dlaka ili perje domaćih životinja,lekova,ubode insekata i sl.
•Respiratorne-polenske groznice:svrab očiju,nosa i nepca ili grla,začepljenost nosa ,kašljanje,kijanje.To su reakcije koje izaziva polen trava i biljaka koji širi vetar kao i druge materije koje udišemo(prašina, plesan i sl.).
•Alergija na hranu:90% alergija izazivaju belančevine u kravljem mleku, jaje, kikiriki, jagode, boje za hranu, konzervansi – najčešće na natrijum -glutaminat, pšenica. Simptomi mogu se javiti odmah po unošenju hrane ili posle nekoliko sati:svrab,oticanje usta, grla,crveni osip bilo gde na telu, mučnina, povraćanje,proliv.

•Alergija na lekove-najčešće se javlja na penicilin,ali mogu se javiti na bilo koji lek.Simptomi su oticanje lica,grla,svrbljiv osip po telu.

Dijagnostika alergije sastoji se od uzimanja potpune porodične i lične anamneze od strane izabranog lekara kao i kožni test ubodom.

Najbolji način lečenja alergija je izbegavanje materija koje ih izazivaju,ako je to moguće(izbegavati držanje domaćih životinja sa dlakom ako ste alergični na njih,zameniti jastuke i pokrivače koje sadrže
perje,ukloniti stvari koji skupljaju prašinu,izbegavati mesta sa visokom travom i sl.)Ako se alergeni ne mogu izbeći, postoje lekovi koji se mogu dobiti bez recepta(npr.antihistaminske kreme,gelovi sa kamilicom,pantenolom,mentolom,ulje eukaliptusa i nane za inhalaciju) kao i one koje propisuje lekar(antihistaminski lekovi,kortikosteroidi i sl.)Alergije na hranu i na lekove se tretiraju izbegavanjem te namirnice odnosno leka do kraja života.Zbog toga je važno obavestiti lekara o postojećim alergijama.Anafilaksija je redak i težak tip alergijske reakcije:dolazi do naglog pada krvnog pritiska,suženja disajnih puteva,oticanja lica ,usana,jezika,otežanog disanja,vrtoglavice.U ovakvim slučajevima potrebna je hitna lekarska intervencija.

The post Alergija appeared first on Apoteka Sombor.

The post Kako se osloboditi vašaka? appeared first on Apoteka Sombor.

The post Vaginitisi appeared first on Apoteka Sombor.

Od osteoporoze oboljevaju osobe oba pola, a posebno su ugrožene žene u menopauzi jer prestaje zaštitna uloga estrogena na kosti. Kod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji, kosti su čvršće i ređe se javlja osteoporoza i prelomi. Nakon 70te godine života, kod osoba oba pola dolazi do gubitka koštane mase zbog procesa starenja. Osteoporoza je jedna od pet najčešćih hroničnih bolesti, čak 10% svetske populacije boluje od ostoporoze.

Predisponirajući faktori za razvoj osteoporoze su rana menopauza, starosna dob, ženski pol,sitnija telesna konstitucija, nasleđe, životne navike( pušenje, alkohol, kafa), nedovoljna fizička aktivnost i nepravilna ishrana (nedovoljan unos kalcijuma i vit D).
Povećanom riziku od osteoporoze izložene su i osobe koje pate od hroničnih oboljenja jetre i bubrega, reumatoidnog artritisa, bolesti organa za varenje. Takođe, upotreba određenih lekova može biti predisponirajući faktor za razvoj osteoporoze ( kortikosterioidi, heparin, antidepresivi i antiepileptici).

Osteoporozu karakteriše odsustvo simptoma. Razvija se postepeno i obično je prelom prvi znak ove bolesti. Prelomi mogu dovesti do invalidnosti, čime je značajno smanjen kvalitet života. Najčešće se javljaju prelomi kičmenih pršljenova, donjeg dela podlaktice i prelom kuka koji je i najozbiljnija posledica osteoporoze.

Najbitniji put u sprečavanju osteoporoze je prevencija. Dovoljan unos kalcijuma i vit D su značajni faktori u pravovremenoj zaštiti. Neophodno je da žene u menopauzi unose 1200mg kalcijuma.Dobri izvori kalcijuma su mleko i mlečni proizvodi, brokoli itd Unos kalcijuma sam po sebi nije dovoljan, već je neophodan i vitamin D kako bi se kalcijum iz hrane mogao resorbovati i ugraditi u kosti. Dnevne potrebe za vit D su 800 IU , a može se uneti putem hrane ili stvarati u koži nakon sunčanja. Pored ishrane važno je eliminisati loše životne navike ( preterano konzumiranje cigareta, alkohola i kafe) jer svi ovi faktori negativno utiču na resorpciju kalcijuma. Umerena fizička aktivnost može pomoći u izgradnji jakih kostiju i usporavanju gubitka koštanog tkiva.

Dijagnoza osteoporoze bazira se na medicinskoj istoriji, fizičkim pregledima i merenjem gustine kostiju. Osobe sa faktorima rizika trebalo bi da kontrolišu gustinu koštane mase pomoću osteodenzitometrije, kao i da adekvatnom prevencijom, odnodno terapijom,spreče razvoj i napredovanje bolesti. Jedino rano otkrivanje, odnosno sprečavanje nastanka bolesti daje mogućnost za kvalitetan život a naša je namera da Vam u tome pomognemo.

The post Osteoporoza appeared first on Apoteka Sombor.

Krv se deli na 4 krvne grupe(A,B,AB,i O) , u zavisnosti da li u eritocitima postoje određeni proteini koji su ustvari antigeni.Antigeni stvaraju u krvi antitela na sve što može da ih ugrozi.Na ovome dr.Adamo zasniva tvrdnju o slaganju određenih krvnih grupa sa vrstama namirnica.

KRVNA GRUPA O

Krvna grupa nekadašnjih lovaca – sakupljača
Izbegavati:
guščetinu, svinjetinu, školjke, mlečne proizvode, kukuruz, pšenicu, patlidžan, pečurke, krompir, prokelj, pasulj, mak, kikiriki, dinje, kupine, kokos, narandže, jagode i mandarine. Loši začini:cimet,vanila,biber i sirće.

KRVNA GRUPA A

To je grupa odgajivača prvih žitarica i povrća, prvih vegetarijanaca
Izbegavati:
meso (sem piletine), slaninu, mlečne proizvode, pasulj, pšenicu, kupus, patlidžan, pečurke, papriku, paradajz, krompir, banane, kokos, dinju, narandže i mandarine. Loši začini: biber, sirće, aleva paprika.

KRVNA GRUPA B

To je grupa nomada – stočara
Izbegavati:
piletinu, slaninu, svinjetinu, pačetinu, guščetinu, plodove mora, brancin, hobotnicu, lešnik, kikiriki, mak, susam, pšenicu, ječam, raž, bundeve, masline, rotkve, paradajz, kokos, urme i nar.Loši začini: cimet, biber, ječmeni slad.

KRVNA GRUPA AB

Nastala spajanjem grupa A i B
Izbegavati:
piletinu, svinjetinu, losos, punomasno mleko, lešnik, mak, bundevu, susam, suncokret, biljna ulja, kukuruz, artičoku, pečurke, masline, papriku, rotkve, banane kokos, narandže, urme, nar. Loši začini: ječmeni slad, biber, sirće i aleva paprika.

The post Ishrana po krvnim grupama appeared first on Apoteka Sombor.

Tokom starenja, fiziološke funkcije opadaju. Usporava se brzina metabolizma, srčani rad, gastrično pražnjenje(motilitet), kapacitet disanja, vitalni kapacitet, proizvodnja zeludačne kiseline( porast pH),usporen intestinalni tranzit, GI protok krvi,resorptivna površina… Promena u resorpciji odnosi se na farmakokinetske promene u brzini resorpcije, ali ne i na stepen resorpcije.

Obratimo pažnju na lekove

Usled smanjenja mase jetre i protoka krvi kroz nju, lekovi sa visokim ekstrakcionim odnosom imaju smanjen metabolizam pri prvom prolasku kroz jetru, i povećava se njihova biološka raspoloživost (verapamil, propranolol, lidokain, labetalol.. )Aktivacija nekih lekova koji su u obliku proleka ( enalapril, perindopril) se smanjuje, zbog redukcije metabolizma prvog prolaza . Kod starijih osoba, u proseku, opada telesna masa. Raste % telesne masti, smanjuje se % vode, što ima za posledicu smanjenje volumena distribucije hidrosolubilnih lekova (aspirin, aminoglikozidni antibiotici, cimetidin, etanol, famotidin, litijum, morfin, sotalol … ) i njihovu povećanu koncentraciju u plazmi. Volumen distribucije liposolubilnih (nejonizovanih) lekova (amjodaron, diazepam, hlormetiazol, lidokain, midazolam, oksazepam, thiopental, verapamil..) se povećava, a koncentracija u plazmi se smanjuje. Pored toga, potrebno je poznavati i poluvreme eliminacije pojedinih lekova pre korigovanja doze , da se izbegne moguća kumulacija ili odsustvo delovanja.

Bubreg

Izlučivanje leka iz organizma je podjed-nako važno. Kod starijih, renalna funkcija opada 40-50%, masa bubrega za 10-20%, glomerularna filtracija se smanjuje za 25-50%,protok krvi kroz bubrege godisnje opada 1-2%.Obzirom da se smanjuje klirens bubrega, raste poluvreme eliminacije lekova ( aminoglikozidi, digoksin, gabapentin, litijum, cimetidin, prokainamid, ciprofloksacin, furosemid, hidrohlorotiazid, enalapril, kaptopril, metotreksat, ranitidin….) Serumski nivo kreatinina nepouzdan je marker bubrežne funkcije kod starijih. Bilo bi poželjno poznavati klirens kreatinina (CLkr), ili indirektno ga izračunati , da bi se ocenio stepen eliminacije leka I izbegla moguća kumulacija. Posebno treba biti oprezan kod lekova malog terapijskog terapijskog indeksa(imaju mali Vd).

Preporučujemo

-izbeći terapiju ako nije neophodna
-produženje zivota i povećanje kvaliteta života terapijom
-primena uzročne, ne simptomatske terapije
-razmatranje istovremenih bolesti (komorbidnost)
-pažljivo odabiranje leka i oblika
-titriranje doze leka, pra ćenje tretmana (efikasnost i bezbednost)
-jasna indikacija za primenu leka (izbeći kaskadno propisivanje)
-lek treba da bude što manje toksican
-poceti sa minimalnim dozama koje su efikasne (30-50% doze)
-izbegavanje kombinovane terapije iz iste farmakoterapijske grupe

Farmaceuti mogu značajno doprineti otklanjanju postojećih i prevenciji problema, pružanjem usluga poput:

-provere opravdanosti farmakoterapije
-povećanja stepena adherence i konkordance
-prevencijom i prepoznavanjem neželjenih efekata i interakcije lekova , u cilju poboljšanja terapijskog ishoda i kvaliteta života svakog, pa i pacijenta visoke životne dobi.

The post Specifičnost farmakoterapije u gerijatrijskoj populaciji appeared first on Apoteka Sombor.

Akutni hepatitis B

Bolest ima akutni i hronični oblik. Kod akutnog oblika inkubacija traje i do 90 dana, u toku koje je čovek zarazan. Nakon inkubacije javlja se osećaj slabosti,simptomi kao kod gripa, žutica, povišena temperatura, smanjen apetit ,urin boje Coca-cole,svetla stolica.
90% ljudi u periodu od 6 meseci ozdrave i postaju imuni celog života.Kod 10% ljudi virus ostaje u krvi i oni postaju hronični nosioci hepatitisa B.Prelazak u hroničnu infekciju česći je kod muškaraca, od osoba na hemodijalizi, kod dijabetičara, alkoholičara, kod osoba sa imunodeficijencijom i malignim oboljenjima.

Hronični hepatitis B

Hronični hepatitis B može biti neaktivan i aktivan.Neaktivan oblik nema izraženije simptome,ali posle dugo godina postoji rizik od nastanka raka jetre.Aktivan oblik se karakteriše simptomima kao sto su- umor,bol u predelu jetre,bolovi u mišićima i zglobovima.Zbog upale jetre, nakon više godina mogu nastati ožiljci na jetri(fibroza), a ako se ožiljci prošire , nastaje ciroza jetre.
Postoje testovi kojima se utvrdjuje prisustvo virusa, njegova zaraznost, sposobnost organizma da stvori antitela, pa čak i genetski materijal virusa.

Kako se leči

Protiv ovog virusa postoji efikasna vakcina. Od 1991.godine SZO je preporučila obaveznu vakcinaciju novorodjenčadi, dece i visokorizičnih grupa ljudi. Kod nas je vakcinacija novorodjenčadi obavezna od 2002. godine. Vakcina se daje u 1.-om i 6.-om mesecu života.
Pacijenti sa aktivnom hroničnom infekcijom tretiraju se interferonom najmanje 4 meseca, u cilju prelaska hepatitisa B u neaktivan oblik, čime se umanjuje oštećenje jetre, a uspešnost je 35 %.Postoje i antiviralni lekovi-lamivudin i adenovir, koji se koriste duži period, uz praćenje prisustva virusa u krvi a sve pod kontrolom hepatologa. U razvijenim evropskim državama ,u 12.-oj nedelji trudnoće trudnice se testiraju na prisustvo ovog virusa. Postoji šansa da se spreči vertikalna infekcija-sa zarazene majke na dete ,davanjem lamivudina trudnici a novorodjenčetu se u roku od 24 sata daje imunoglobulin, a kasnije i vakcina.

Kako ga sprečiti

Hepatitis B se može prevenirati tako što stanovništvo treba da bude bolje informisano, pre svega o načinu prenosa virusa. Korištenjem kondoma, izbegavanjem krvnog kontakta, izbegavanjem korištenja tudjeg pribora za brijanje, četkica za zube, češljeva, pažljivim izborom stomatologa, frizera, izbegavanjem tetoviranja i pirsinga može se pomoći i sebi , ali i svim osobama iz okruženja.

The post Hepatitis B appeared first on Apoteka Sombor.