Pripremila: Mr ph spec. Danica Basarić
Uloga farmaceuta u zdravstvenim sistemima razvijenih zemalja se značajno izmenila u poslednjih dvadeset godina. Od stručnjaka za lek, primarno utemljenog na poznavanju hemije lekova, uloga farmaceuta se pomerila ka upotrebi lekova – farmakoterapiji. Od farmaceuta se očekuje aktivno učešće u praćenju propisivanja, izdavanju, primeni lekova i praćenju efikasnosti i bezbednosti terapije, što podrazumeva ravnopravne uloge farmaceuta i lekara u postizanju krajnjeg cilja – optimalnijeg lečenja pacijenata.
Individualni pristup bolesniku čini osnovu racionalne farmakoterapije, kako bi se postigli maksimalni terapijski efekti uz minimalna neželjena dejstva. Ovakav pristup zahteva stalno praćenje zdravstvenog stanja pacijenta, merenjem određenih zdravstvenih parametara i stalnim monitoringom efikasnosti njegove terapije. Posebno je potrebno pratiti bolesnika koji imaju noviju ili promenjenu terpaiju, kako bi se zabeležili eventualni neželjeni efekti ili neočekivane pojave.
Identifikovanje faktora rizika vezanih za bolesnika ili za lek, je takođe važno područje delovanja farmaceuta, posebno u preventivnoj delatnosti. Blagovremeno uočavanje rizikofaktora je dobra osnova za adekvatnu i bezbednu terapiju.
Pružanje saveta i informacija o lekovima predstavlja temelj kliničke prakse farmaceuta i predstavlja njegovu profesionalnu obavezu. Te informacije moraju biti tačne, potpune i zasnovane na medicinskim činjenicama i dokazima. Da bi odgovorio tom zadatku, farmaceut stalno usavršava svoja stručna znanja u procesu kontinuirane edukacije.
Povećanje stepena saradnje pacijenta sa zdravstvenim stručnjacima je veoma značajan zadatak farmaceuta. Komplijansa je izraz koji pokazuje koliko pacijent prihvata i poštuje uputstva lekara i/ili farmaceuta u vezi sa korišćenjem svoje terapije, dakle, da li redovno koristi svoje lekove na adekvatan način. Uloga farmaceuta je praćenje komplijanse, upoznavanje pacijenata sa značajem redovne terapije i posledicama nepoštovanja propisanih uputstava. Sve to ima za cilj da se pacijent aktivno uključi u rešavanje svog zdravstvenog problema, kako bi farmakoterapijiski odgovor bio maksimalan, a morbiditet i mortalitet sveli na minimum.
Učestvovanje u procesu prijavljivanju neželjenih efekata lekova, postavlja farmaceuta u položaj zdravstvenog stručnjaka koji u direktnom kontaktu sa bolesnikom može i treba da prati bezbednost terapije, da prijavljuje pojavu neželjenih događaja, kao i da učestvuje u razvoje farmakovigilanse kao naučne oblasti zasnovane na dokazima.
Promocija zdravlja i prevencija bolesti koja podrazumeva obrazovanje i savetovanje pacijenata, je veoma važan segment u praksi farmaceuta kao zdravstvenog radnika koji pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Cilj je upoznavanje građana o značaju zdravog načina života, kao i faktora rizika za razvoj određenih bolesti. Ove aktivnosti dobijaju sve veći značaj u zdravstvenom sistemu svake zemlje, pa i naše.
Izvodi iz Farmakoterapijskog vodiča 5
