The post Farmaceut – Vaš partner u zdravlju appeared first on Apoteka Sombor.

1. Izbegavajte solarijume, saune i vruće kupke

Toplota širi krvne sudove, pa površinski kapilari i vene postaju vidljivi, a krv koja zaostaje u njima dovodi do zadržavanja vode u nogama i stvaranja otoka.
Tuširanje hladnom vodom skuplja krvne sudove, pa smanjuje otoke i čini površinske krvne sudove manje vidljivim.

2. Izdignite noge dok ležite.

3. Pijte dovoljno tečnosti i to vodu, sokove od sveže ceđenog voća i čajeve

4. Ako dugo sedite ili stojite, povremeno (na svakih sat vremena) uradite nekoliko vežbi za noge:

– kružite stopalima
– napravite nekoliko koraka
– podižite se na vrhove prstiju
Tako će se krv iz vena “pumpati” u srce, smanjivaće se otoci i ublažavati osećaj težine u nogama.

5. Smanjite unos soli na najviše (5 – 6 g) 1 kafenu kašičicu dnevno.

So za sobom “vuče” vodu. Što više soli unosite hranom to će se više voda zadržavati u organizmu.
Imajte u vidu da slane grickalice (čips, smoki, grisini, prženi kikiriki, suncokret, semenke i sl.) obiluju solju. Na primer jedna kesica čipsa od 50 g može imati i do 1,5 g soli.
Osim što su bogate solju, navedene grickalice imaju veliku energetsku vrednost, pa lako dovode do gojaznosti ako se neumereno konzumiraju, a prekomerna telesna masa dodatno opterećuje noge.
Ukoliko je moguće izbacite ove namirnice iz ishrane ili ih koristite u najmanjoj mogućoj meri.

6. Nemojte nositi garderobu koja steže butine, jer se tako otežava protok krvi iz vena potkolenice ka srcu.

7. Ako idete na duži put avionom, automobilom, autobusom, a imate probleme sa proširenim venama i oticanjem nogu, nosite kompresivne čarape tokom putovanja.

8. Smanjite telesnu masu ukoliko ste gojazni.

Prekomerna težina opterećuje noge.

9. Nosite anatomsku obuću, ravnu ili lagano povišenih potpetica.

10. Koristite gelove, kreme ili hladeće sprejeve za vene.

Mnogi gelovi i kreme za vene sadrže ekstrakte kestena i/ili vinove loze, koji ako se svakodnevno koriste mogu pojačati tonus vena. Pojedini gelovi i kreme sadrže hepatrombin, koji sprečava prekomerno zgrušavanje krvi u venama. Pojedini sprejevi trenutno olakšavaju simptome tako što hlade, pa otklanjaju osećaj vreline i težine u nogama, naročito u letnjim mesecima i nakon dugotrajnog sedenja ili stajanja.

The post Proširene vene i otečene noge appeared first on Apoteka Sombor.

The post Celulit appeared first on Apoteka Sombor.

Gojaznost je poremećaj energetske ravnoteže. Nastaje kada dugoročno hranom unosimo više kalorija nego što možemo potrošiti svakodnevnim fizičkim aktivnostima. Često masnoće i ugljene hidrate unosimo više nego što je našem organizmu potrebno. Da li je našem organizmu zaista potrebna tabla čokolade ili king-size kesa grisina? Višak kalorija se pretvara u masne naslage, koje nam služe kao rezerva energije. Međutim, višak masnih naslaga može da naruši zdravlje i dovede do razvoja komplikacija.
Gojenje i mršavljenje se svodi na prostu matematiku. Pri prosečnoj fizičkoj aktivnosti, svakodnevno odrasle osobe potroše između 2200 kcal – žene i 3000 kcal – muškarci. Da bismo se oslobodili viška masnog tkiva, hranom treba da unosimo manje kalorija nego što potrošimo u toku svakodnevnih fizičkih aktivnosti. Jedino tako organizam može pokrenuti razgradnju masnih rezervi.

Na šta se sve troše kalorije u organizmu?

Osim što nam je energija potrebna za rad mišića dok hodamo, trčimo, dižemo tegove ili spremamo kuću, energija se troši i na disanje, žvakanje, varenje hrane.
Naš organizam troši kalorije i dok se odmaramo i spavamo, jer i vitalnim organima – srcu, plućima, mozgu, bubrezima, jetri je potrebna energija.  Taj minimum energije potreban za nesmetani rad vitalnih organa se naziva bazalni metabolizam. Na bazalni metabolizam dnevno odlazi 1000 – 2000 kcal. Koliko kcal je potrebno za bazalni metabolizam zavisi od osobe do osobe i može se izmeriti posebnim elektronskim vagama.

Kada možemo reći da smo gojazni?

Šta kaže statistika?

Lečenje gojaznosti

Kako pravilno i uspešno sporovesti dijetu?

Naš organizam ne voli promene i što naglije pokušavamo da ga promenimo to se više buni. Da bi naša dijeta bila uspešna moramo se držati određenih pravila:
– tokom dana moramo jesti 3 – 5 obroka, pri čemu je doručak obavezan.
Manji broj obroka usporava metabolizam jer se organizam pri unosu jednog obroka dnevno priprema za gladovanje, smanjuje potrošnju masti I pravi zalihe energije, za nove periode gladovanja.
– moramo smanjiti unos kalorija za minimum 500-1000 kcal dnevno,
– ne izbegavati ni jednu grupu namirnica već samo ograničiti količinu
(možemo krenuti i postepeno: danas jedem dva parčeta hleba uz ručak, sutra i prekosutra 1,5 parče, nakon toga samo jedno parče hleba)
– ako imamo 5 obroka tokom dana, to ne znači da treba da pojedemo 5 porcija ćevapa
– Jedan od obroka treba da bude voće npr. jedan kivi i jedna mandarina.
Voće, osim što je bogato vitaminima, bogato je i dijetnim vlaknima koja poboljšavaju probavu, vezuju ugljene hidrate i masti iz hrane i olakšavaju čišćenje. Citrusi (limun, pomorandža, grejpfrut), pored svega navedenog dodatno ubrzavaju metabolizam.
–svu hranu moramo jesti polako I što duže žvakati
–zamenimo slatkiše suvim (ne kandiranim) voćem
Slatko je, nema aditiva, dosta dugo nas drži sitim, a bogato je već pomenutim dijetnim vlaknima.
– testenine (paste, pice, hleb, sendvič, palačinke) ne treba da jedemo uveče
Lepe se za želudac, dugo se zadržavaju u crevima i idu pravo u masno tkivo. Osim toga ujutro stvaraju pojačan osećaj gladi.
–skrobna povrća (krompir, grašak, boranija) ne treba da jedemo nakon 15h

– poteine I ugljene hidrate ne treba da jedemo istovremeno
(npr. meso sa krompirom, testeninom, pirinčem ili hlebom), već sa drugim povrćem (kupusom, prokeljiom, blitvom, spanaćem, kelerabom, tikvicama, karfilom).
Detaljne savete za kombinovanje namirnica možete videti ovde.
– dnevno treba da popijemo najmanje 8 čaša vode, tj minimum 2l vode
Svako jutro otvorite jednu plastičnu flašu vode od 2 l i naterajte se da je popijete do uveče. Prespite vodu u flašicu od pola litre i nosite je sa sobom na posao, u šetnju, u šoping….
–I na kraju, ali ne I najmanje važno, moramo sebi postaviti realan plan za očekivani gubitak kg (0,5-1 kg/ nedeljno)

Ako već pokleknemo pa pojedemo parče torte, možemo je potrošiti dodatnom fizičkom aktivnošću.
Neke od namirnica koje bi trebalo izbegavati ili “potrošiti” dodatnom fizičkom aktivnošću prikazane su u tabeli

Kada treba potražiti pomoć lekara?

Ako  je vaš BMI ≥ 30 ili  BMI ≥ 27 sa pratećim bolestima (hipertenzija, povećana količina lipida u krvi, dijabetes tip2, sindrom gubitka daha u snu) to je razlog za upotrebu lekova i lečenje pod nadzorom lekara i uz savete nutricioniste. Ako BMI prelazi 40 ili 35 sa pratećim bolestima neophodno je hirurško lečenje.

Na koji način deluju preparati za mršavljenje?

Tablete, kapsule ili čajevi za mršavljenje?
Ako Vam se čini da Vaša dijeta i pojačano vežbanje suviše sporo skidaju kilograme, može Vam pomoći neki od dijetetskih suplemenata. Tablete, kapsule ili čajevi za mršavljenje pojačavaju efekte vežbanja ili dijete. Ali, ako ih pijete, a da pri tom ne smanjite obroke ili ne vežbate, oni skoro da nemaju nikakvog efekta.
Važno je da znate da nije svaki dijetetski suplement podjednako efikasan niti bezbedan za svakoga.
Vaša gojaznost može biti posledica prejedanja ili abnormalnog apetita ili sporog metabolizma. Može biti i posledica nekih bolesti. Porazgovarajte sa svojim farmaceutom. On će Vam pomoći da odaberete preparat pogodan baš za Vas, objasniće Vam sastav i delovanje preparata, kako da ga pravilno pijete, kao i moguća neželjena dejstva.
Ukoliko pijete neke lekove (za srce, pritisak, dijabetes, astmu, neke antibiotike i sl.) obavezno to naglasite svom farmaceutu, jer mnogi preparati za mršavljenje ne smeju da se piju istovremeno sa lekovima.
Preparate za mršavljenje ne bi trebalo da piju trudnice, dojilje I deca.Na koji način deluju preparati za mršavljenje?
Preparati za mršavljenje deluju na jedan ili više od navedenih načina:
Smanjuju apetit i izazivaju osećaj sitosti
Vezuju ugljene hidrate u crevima. Umesto da ugljeni hidrati pređu u krv i završe u masnom tkivu, oni se izbace stolicom.
Vezuju masti u crevima. Umesto da masti pređu u krv i završe u masnom tkivu, one se izbace stolicom.
Deluju laksantno tj. ubrzavaju i olakšavaju pražnjenje creva, pa se hrana kraće zadržava u crevima, nepotpuno se vari i izbacuje iz organizma.
Pospešuju izlučivanje tečnosti urinom ili znojenjem. Na taj način pospešuju detoksikaciju.
Ubrzavaju metabolizam masti, proteina i ugljenih hidrata u jetri.
Ubrzavaju sagorevanje masti u masnom tkivu.

Šta se sve koristi kao pomoć kod mršavljenja?

Postoje brojni preparati za mršavljenje. Nekad sadrže samo jedan sastojak, a češće su to kombinacije sastojaka dobijenih iz prirodnih izvora, obično biljaka. Neki od njih su:
Plod palme Acai (Euterpe Oleracea)- sardži brojne vitamine I minerale, omega-3, 6 I 9 masne kiseline I fitosterole. Fitosteroli mogu pomoći u snižavanju nivoa holesterola I imaju važnu ulogu u održavanju zdrave funkcije srca I digestivnog trakta. Acai ima nizak glikemijski indeks, što omogućava smanjenje osećaja gladi I pomaže osobama koje pokušavaju smanjiti težinu.
Ekstrakt braon alge Ascophillum nodosum–sprečava aktivnost dva enzima koja učestvuju u varenju. Bez delovanja ovih hidrolitičkih enzima unete masnoće i ugljene hidrate organizam nije u mogućnosti da razgradi, već ih izbacuje što kao posledicu ima manji kalorijsku vrednost obroka.
Biljna vlakna– predstavljaju nesvarljiv deo biljnih ćelija, koja imaju osobinu vezivanja vode i povećanja zapremine sadržaja u crevima. Na ovaj način se poboljšava prolazak hrane kroz creva, formira se mekša stolica, olakšava pražnjenje. Biljna vlakna vezuju i masti u želucu i crevima, toksične materije i glukozu, i pomažu u procesu ukupne detoksikacije organizma.
Bromelain–dobijen je iz ananasa, spada u najjače enzime koji učestvuju u varenju proteina I ubrzava razgradnju masti i sprečava njihovo zadržavanje u organizmu.
Chitosan– je polisaharid koji se dobija iz omotača rakova, školjki I drugih morskih ljuskara. Zahvaljujući svom afinitetu prema mastima (kao pozitivno naelektrisan vezuje negativno naelektrisane molekule masti), on već u želucu vezuje masti unete hranom I zajedno sa njima se nesvaren izbacuje iz organizma. Na ovaj način sprečava resorpciju masti I njihovo taloženje u organizmu, a ranije deponovane masti (masne naslage) troše se za energetske potrebe organizma.
Konjugovana linolna kiselina (CLA)– klinička istraživanja pokazuju da CLA  smanjuje količinu masti koja se nakon obroka taloži u masnim ćelijama te povećava razgradnju masti, smanjuje stvaranje masnih naslaga I ukupan broj masnih ćelija, te postiže ravnotežu između telesne mase I mišićne mase.
Gama linoleinska kiselina (GLA)– je nezasićana omega-6 masna kiselina sa specifičnom ulogom u razgradnji masti. Kao aktivator pospešuje pretvaranje masti u korisnu energiju te na taj način omogućava bržu razgradnju masnih naslaga I njihov postepeni gubitak.
Garsinija (Gacinia cambogia)-kao najvažniji sastojak sadrži hidroksi-limunsku kiselinu koja podstiče proces termogeneze tj. sagorevanje viška kalorija u organizmu.
Grejpfrut– pripada citrusnom voći, ima izuzetno nisku kalorijsku vrednost I izaziva osećaj sitosti. Snižava holesterol, bogat je antioksidansima i dijetnim vlaknima.
Hrom– mineral koji utiče na regulaciju nivoa glukoze u krvi I smanjuje nivo holesterola.
Jabukovo sirće–još od srednjeg veka se tradicionalno koristi u tretmanu viška kilograma I gojaznosti. Kako bi proces mršavljenja uspešno započeo, neophodno je obezbediti adekvatno sniženje nivoa šećera u krvi. Jabukovo sirće sadrži više sastojaka koji uspešni pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi, smanjuju njihovu apsorpciju u crevima. Takođe se smatra da doprinose boljoj iskorišćenosti glukoze u organizmu. Osim toga, pomaže sagorevanju masti, eliminiše toksine, podstiče probavu, snižava holesterol I čisti krvne sudove.
Kukuruzna svila– blago povećava izlučivanje tečnosti I tako pospešuje eliminaciju toksičnih materija iz organizma
L-karnitin – ima ključnu ulogu u razgradnji masti. Bez njega mast ne bi mogla da se pretvara u energiju, pa je zato nedostatak l-karnitina praćen umorom i povećanjem masnih naslaga. Zahvaljujući ovakvom delovanju, l-karnitin smanjuje BMI kao i sadržaj masti u organizmu, tako da pomaže u regulaciji telesne mase.
Alga Laminarija (Laminarija digitata)- je vrsta morske alge čiji je ćelijski zid celulozno-pektinske prirode, tako da ona vezuje vodu I ubrzava rad creva I eliminaciju štetnih materija iz organizma. Od mineralnih sastojaka sadrži jod I magnezijum koji stimulišu rad štitne žlezde. Takođe ubrzava metabolizam I pomaže kod topljenja masnih naslaga. Pokazala je efikasno dejstvo protiv celulita I starenja kože.
Sena– list sene sadrži mnogobrojne aktivne sastojke koji deluju na nervne završetke u zidu debelog creva, pojačavaju rad creva I deluju laksantno.
Zeleni čaj– povećava sagorevanje masti, pojačava proces u kome se sagorevaju kalorije i pospešuje potrošnju energije. Naučna ispitivanja su pokazala da ekstrakt zelenog čaja deluje na masne ćelije u predelu stomaka, kao I na druge slojeve masnih naslaga, koje se teško razgrađuju isključivo dijetama ili vežbanjem. Takođe utiče na čišćenje tela od toksina, jer deluje na pojačano izbacivanje tečnosti usled čega se javlja žeđ, zatim unosimo više tečnosti koja umanjuje osećaj gladi. Ima i antioksidativno dejstvo I pojačava površinsku cirkulaciju.
Zelena kafa–sadrži hlorogenu kiselinu koja ima izrazitu antiokisdativnu aktivnost i značajno smanjuje apsorpciju glukoze. Takođe sadrži kofein koji stimuliše centralni nervni sistem, smanjuje apetit I izaziva osećaj sitosti.

The post Gojaznost appeared first on Apoteka Sombor.

The post Savetovanje pacijenata za astmu appeared first on Apoteka Sombor.

The post Savetovanje pacijenata za dijabetes appeared first on Apoteka Sombor.

Ginekološki pregled jednom godišnje

• Samopregled dojke jednom mesečno i pregled dojke kod izabranog lekara
• Posle 45. god. života, svake druge godine mamografija
• Posle 50. god. skrining test ili pregled debelog creva
• Posle 50.god. skrining test ili pregled prostate
• Pratiti svoju kožu i za svaku promenu na vreme se obratiti lekaru.

Pored redovnih preventivnih pregleda, ukoliko u međuvremenu uočite neki od sledećih simptoma treba odmah da se javite svome izabranom lekaru:

• kašalj koji dugo traje,
• zadebljanje, čvorić bilo gde na telu,
• promene u pražnjenju creva,
• neobjašnjiv gubitak u telesnoj masi,
• neuobičajeno krvarenje,
• promuklost koja duže traje.

Smаnjite sоpstvеni riziк od rака pridržаvаjte se sledećih sаvеta

Prеstаnitе dа pušitе!

U dimu cigarete nije pronađena nijedna korisna komponenta, ali je za sada potvrđeno prisustvo više od 4.000 štetnih od kojih su 43 kancerogene.
U odnosu na nepušuče, kod dugogodišnjeg pušača rizik je povećan kod muškaraca za 22 puta, a kod žena od 12 do 15 puta. Kod pušača koji puše 40 i više cigareta dnevno u dužem vremenskom periodu mogućnost pojave primarnog raka pluća je 20 puta veća u odnosu na nepušače.

Hrаnitе sе prаvilnо, vоditе rаčunа о tеlеsnој tеžini!

Višak kilograma je prvo zdravstveni, pa tek onda estetski problem. Dokazano je da gojaznost ugrožava srce i krvne sudove, dovodi do gomilanja kamenja u žuči, izaziva dijabetes tipa 2 i artritis.
Održavanje telesne težine u željenim okvirima nije nedostižan zadatak, zahteva samo dosta volje i odlučnosti.

Buditе fizičкi акtivni!

Nakon 30. godine života, žene bi trebale vežbati najmanje sat vremena nedeljno, jer je naučno dokazano da čak i ta minimalna fizička aktivnost smanjuje rizik za obolevanje od raka dojke.

Smаnjitе коnzumirаnjе аlкоhоlnih pićа!

Žene koje piju tri do šešt čaša alkoholnog pića nedeljno imaju 15 % više šansi da dobiju rak dojke od žena koje ne piju.

Izbеgаvајtе nеumеrеnо izlаgаnjе suncu!

Prekomernim izlaganjem sunčevim zracima ubrzava se starenje kože i povećava rizik od oboljevanja od raka kože.

Da biste se zaštitili od štetnih posledica UV zračenja:
– izbegavajte sunčanje od 10 do 17h
– koristite kreme za lice i telo sa odgovarajućim zaštitnim faktorom
– u letnjim mesecima nosite šešire i odeću svetlih boja.

The post Sprečite rak appeared first on Apoteka Sombor.

The post Kalendar cvetanja biljaka Srbije appeared first on Apoteka Sombor.

Uloga farmaceuta u zdravstvenim sistemima razvijenih zemalja se značajno izmenila u poslednjih dvadeset godina. Od stručnjaka za lek, primarno utemljenog na poznavanju hemije lekova, uloga farmaceuta se pomerila ka upotrebi lekova – farmakoterapiji. Od farmaceuta se očekuje aktivno učešće u praćenju propisivanja, izdavanju, primeni lekova i praćenju efikasnosti i bezbednosti terapije, što podrazumeva ravnopravne uloge farmaceuta i lekara u postizanju krajnjeg cilja – optimalnijeg lečenja pacijenata.
Individualni pristup bolesniku čini osnovu racionalne farmakoterapije, kako bi se postigli maksimalni terapijski efekti uz minimalna neželjena dejstva. Ovakav pristup zahteva stalno praćenje zdravstvenog stanja pacijenta, merenjem određenih zdravstvenih parametara i stalnim monitoringom efikasnosti njegove terapije. Posebno je potrebno pratiti bolesnika koji imaju noviju ili promenjenu terpaiju, kako bi se zabeležili eventualni neželjeni efekti ili neočekivane pojave.
Identifikovanje faktora rizika vezanih za bolesnika ili za lek, je takođe važno područje delovanja farmaceuta, posebno u preventivnoj delatnosti. Blagovremeno uočavanje rizikofaktora je dobra osnova za adekvatnu i bezbednu terapiju.
Pružanje saveta i informacija o lekovima predstavlja temelj kliničke prakse farmaceuta i predstavlja njegovu profesionalnu obavezu. Te informacije moraju biti tačne, potpune i zasnovane na medicinskim činjenicama i dokazima. Da bi odgovorio tom zadatku, farmaceut stalno usavršava svoja stručna znanja u procesu kontinuirane edukacije.
Povećanje stepena saradnje pacijenta sa zdravstvenim stručnjacima je veoma značajan zadatak farmaceuta. Komplijansa je izraz koji pokazuje koliko pacijent prihvata i poštuje uputstva lekara i/ili farmaceuta u vezi sa korišćenjem svoje terapije, dakle, da li redovno koristi svoje lekove na adekvatan način. Uloga farmaceuta je praćenje komplijanse, upoznavanje pacijenata sa značajem redovne terapije i posledicama nepoštovanja propisanih uputstava. Sve to ima za cilj da se pacijent aktivno uključi u rešavanje svog zdravstvenog problema, kako bi farmakoterapijiski odgovor bio maksimalan, a morbiditet i mortalitet sveli na minimum.
Učestvovanje u procesu prijavljivanju neželjenih efekata lekova, postavlja farmaceuta u položaj zdravstvenog stručnjaka koji u direktnom kontaktu sa bolesnikom može i treba da prati bezbednost terapije, da prijavljuje pojavu neželjenih događaja, kao i da učestvuje u razvoje farmakovigilanse kao naučne oblasti zasnovane na dokazima.
Promocija zdravlja i prevencija bolesti koja podrazumeva obrazovanje i savetovanje pacijenata, je veoma važan segment u praksi farmaceuta kao zdravstvenog radnika koji pripada primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Cilj je upoznavanje građana o značaju zdravog načina života, kao i faktora rizika za razvoj određenih bolesti. Ove aktivnosti dobijaju sve veći značaj u zdravstvenom sistemu svake zemlje, pa i naše.

Izvodi iz Farmakoterapijskog vodiča 5

The post Uloga farmaceuta u savremenom zdravstvenom sistemu appeared first on Apoteka Sombor.